Mihail Nuajma 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Filološki fakultet

Mihail Nuajma
priča o jednom življenju
ail Nuajma (1889-1988), libanski pesnik, kritičar, esejista, biograf, dramski pisac i pisac kratkih priča, važna je figura savremene arapske književnosti. Pripadnik škole mehdžera, književnog pokreta koji se razvio u Americi među emigrantima, piscima i pesnicima, koji su delovali u Nju Jorku kroz udruženje al-Rabita al-Kalamija, sve do smrti Džubrana Halila Džubrana.
ODRASTANJE
AMERIKA
Iako je prvobitno planirao studije prava na Sorboni, pridružiće se starijem bratu u Americi i upisati englesku književnost i prava na Univerzitetu u Vašingtonu. Kako nije znao engleski, u kratkom roku završava jezički kurs, pohađajući časove do početka predavanja. U toku studija, upoznaje se sa teozofijom. Teozofska doktrina će imati veliki
uticaj na njega, postaće osnovna filozofija Nuajminog života. Taj uticaj je očigledan u mnogim njegovim delima, izražen kroz teozofsko verovanje u reinkarnaciju u cilju postizanja savršenosti ljudske duše. 1916. diplomira, zapošljava se kao daktilograf u ruskom konzulatu. U tom periodu, njegov školski drug iz Nazareta, Nasib Arida, osniva u Nju Jorku arapski književni časopis ,,al-Funun” za koji Nuajma počinje da objavljuje. 1918. godine mobilisaće ga američka vojska, pa je poslednju godinu I svetskog rata proveo kao ratni izveštač u Francuskoj. Po završetku rata, četiri meseca je pohađao časove iz francuske istorije, književnosti i umetnosti, kao i časove francuskog jezika koji su bili specijalno organizovani za američke vojnike. Nakon toga Nuajma se vraća u Nju Jork. Zaradu je tražio na razne načine - kao trgovački putnik, ali i baveći se nekim ilegalnim poslovima.Uz ova zanimanja, Nuajma je imao nešto vremena i za književnost – pisao je eseje, poeziju, kratke priče, a većina onog što je pisao bilo je za ,,al-Funun” i ,,alSa’ih” .
ISTOK I ZAPAD
Kao i sve književnike mehdžera, i Nuajmu prati osećaj nepripadanja, nostalgija, težnja za povratkom prirodi i jednostavnom životu. Vezano za to javlja se idealizovanje domovine i ideja materijalnog Zapada i duhovnog Istoka. Nuajmin stav o Zapadu i naročito Americi, najbolje je izražen u kratkoj priči ,,Sa'atu al-kuku” iz 1925. godine, objavljene u zbirci ,,Kan ma kan”. To je jednostavna alegorija zasnovana na suprotnostima Istoka i Zapada. Radnja priče je smeštena u Liban – Zumurrud je devojka koja napušta Khattara u kog je zaljubljena zarad emigranta koji ima sat-kukavicu, proizvod Zapada, simbol moderne civilizacije. Khattar se osvrće na svoj život i prvi put sve oko njega je ružno: volovi, plug, drveće i vinogradi. Odlučuje da okuša sreću u zemlji sata-kukavice. Tamo se obogati, ali i nakon 20 godina on je nesrećan čovek. Sticajem okolnosti, sreće svoju staru ljubav, koja je sad propala, odavno napuštena žena. Nakon nekoliko preokreta i dramatskog razvoja, Khattar se vraća u svoje selo, gde provodi ostatak života, govoreći svojim zemljacima o lepoti njihovog
jednostavnog života i užasu Zapada. Zanimljivo je da će i Nuajma napusiti Ameriku nakon 20 godina i vratiti se u rodni Liban, iako je priču ustvari napisao da bi odgovorio svog mlađeg brata, koji je živeo u Libanu, od emigracije...

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]